Heljda ne pripada porodici žitarica, nego je jedna pseudo žitarica koja pripada porodici grmčastih biljaka. Porijeklo heljde je Nepal, da bi potom bila uzgojena u cijeloj Aziji. U Evropu su heljdu donijeli Tatari i Nomadi iz Mongolije.
100 g heljde ima 1435 kJ, odnosno 343 kcal. U istoj ovoj količini heljde nalazi se 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i samo 3,4 grama masti.
Heljda je odličan izvor proteina! Ne samo zbog same količine proteina koju u sebi sadrži, već i zbog njihove visoke biološke vrijednosti. Naime, proteine iz heljde organizam može u velikom procentu da iskoristi, što se objašnjava visokom koncentracijom svih esencijalnih aminokiselina.
Heljda ne sadrži gluten! Za razliku od žitarica, heljda je bez glutena i zbog toga je mogu koristiti čak i oni osetljivi na gluten, kao i oni koji boluju od celijakije.
Heljda sadrži brojne minerale i odličan je izvor mangana, manezijuma i bakra. Takođe, sadrži i željezo, fosfor, cink i selen. Značajan procenat preporučene dnevne doze ovih minerala možete unijeti upravo uz pomoć heljde. Kada je reč o vitaminima, heljda je dobar izvor pre svega vitamina B kompleksa, posebno vitamina B6, niacina i roboflavina.
U drugoj polovini 20. vijeka počelo sa istraživanjem uticaja heljde na organizam, do danas su otkrivena brojna pozitivna dejstva konzumiranja heljde na zdravlje ljudi.
Brašno heljde preporučujemo za hljeb, polentu, palačinke, vafle, kolače, tjestenine itd., u mješavini sa brašnom pšenice, raži, spelte.
Prijedlog pripreme
Heljda je naročito zastupljena u ishrani azijskih naroda, a sve je popularnija i u Evropi i Americi. Može se koristiti i spremati na različite načine, a recepti sa heljdom su veoma brojni. Na našim prostorima najčešće se koristi u obliku brašna, kao zamjena za pšenično ili kukuruzno brašno, koja su decenijama unazad dominirala u našoj ishrani.
Brašno heljde preporučujemo za hljeb, polentu, palačinke, vafle, kolače, tjestenine itd., u mješavini sa brašnom pšenice, raži, spelte. Za svaki od navedenih proizvoda preporučena količina heljdinog brašna je ispod 50% ukupne količine.
Hljeb
Brašno od heljde se često preporučuje i u okviru posebnih režima ishrane, kao što su hrono ili bezglutenska ishrana. Međutim, heljdino brašno je vrlo specifičo i potrebno je malo više umijeća kako bi se hjleb ili peciva od ovog brašna “dobro” ispala. Zbog slabe elastičnosti i zbog toga što brzo upija vodu, za pripremu hljeba je najbolje heljdino brašno kombinovati sa još nekom vrstom brašna (speltino, ječmeno, raževo, pšenično). Karakteristike hljeba od heljdinog brašna su da ima tamnu boju, težak je i brzo izaziva osećaj sitosti.
Palačinke
Najpopularnije jelo sa heljdinim brašnom su svakako palačinke. Palačinke sa heljdinim brašnom se pripremaju isto kao i “obične”, ali je zbog karakteristika ovog brašna potrebno dodati više vode i kombinovati ga sa brašnom spelte, pšenice ili raži.
Vafli
Na sličan način kao i palačinke, posebno na Američkom kontinentu prave se vafli od heljdinog brašna.
Uticaj na zdravlje
Najveći kvalitet heljde, sa najvećim pozitivnim dejstvom na zdravlje, je upravo visok nivo antioksidanata koji ona sadrži. Uloga antioksidanata u tijelu je eliminisanje slobodnih radikala koji se smatraju jednim od glavnih uzroka za nastanak kancera i srčanih oboljenja.
Istraživanja su pokazala da rutin, poznatiji kao vitamin P, koji se nalazi u heljdi, smanjuje nivo lošeg (LDL) holesterola u krvi, a povećava nivo dobrog (HDL) holesterola. Na ovaj način sprečava se nastanak krvnih ugrušaka koji dovode do srčanog i moždanog udara, a smanjuje se i rizik od nastanka ostalih kardiovaskularnih bolesti.
Heljda je bogata vlaknima, ne sadrži zasićene masti i holesterol, a u odnosu na većinu namirnica koje se na sličan način koriste u ishrani, ima i manje kalorija. Zbog svega ovoga, heljda utiče na smanjenje apetita i poboljšava opšte stanje digestivnog sistema i pomaže kod gubljenja kilograma. Dijeta sa heljdom je popularna kod onih koji se bore sa viškom kilograma, a ova namirnica bi svakako trebalo da bude sastvni dio ishrane kada govorimo i zdravoj ishrani i fizičkom izgledu.
Heljda pozitivno utiče i na regulisanje nivoa šećera u krvi i time sprečava nastanak dijabetesa. Kod oboljelih od dijabetesa, heljda može pomoći u održavanju nivoa šećera u krvi u granicama referentnih vrednosti.
Zahvaljujući navedenim svojstvima ove pseudo žitarice, a prije svega antioksidantima kojima obiluje, brašno heljde veoma povoljno utiče na imuni sistem. Eliminisanje slobodnih radikala, kao i aktiviranje drugih antioksidanasa u tijelu utiču na jačanje imuniteta i generalno bolje stanje organizma.
